Danas vam pišem  o NAJVEĆOJ tabu temi na Balkanu – o divnim dušama inficiranim HIV virusom.
Sad su se većini iskolačile oči 😳 , uhvatila ih velika jeza i strah 😣 na pomen reči HIV.
Zašto? Zbog neinformisanosti i needukovanosti.
Svaka diskriminacija o kojoj sam vam pisao potiče od istog izvora NEZNANJE.

Velike predrasude poput da su promiskuitetni dovode ove divne duše da kriju svoje zdravstveno stanje, da se izoluju od društva i sredine.
Rečenice:
“MA ona je bre kurvetina zarazna, ko zna sa kim se sve ona…”
“Pederčina zaslužio je da umre u najgorim mogućim mukama.” itd.
Zatim rečenice divnih duša zaraženim HIV-om.
“Radije ću ostati bez terapije i umreti, nego da dozvolim da moja okolina sazna da sam HIV pozitivan/na.”
Ispričaću vam ukratko priču moje prijateljice. Kao mala devojčica transfuzijom krvi dobila je HIV infekciju. Deca su zazirala od nje. Nazivali su je svakakvim imenima.
Suočavala se sa velikom diskriminacijom te je odlučila da se posveti humanom radu i edukovanja zdravih osoba o HIV-u.
Od nje sam prvi put čuo za PEP. Zato u ovom tekstu želim da edukujem i vas o toj terapiji O KOJOJ SE MALO PRIČA.
Ako ste bili izloženi virusu HIV-a i mislite da ne postoji više ništa što možete da uradite, varate se.
Zapravo, možete. U pitanju je strategija zvana PEP (post-exposure prophylaxis). U pitanju je terapija koja se uzme u roku od 72 sata, što pre to bolje, dok virus ne uspe još da napadne vaš imuni sistem. Pije se 28 dana, a terapija je do sada uspela da smanji rizik od infekcije.
Mnoge su predrasude i od strane zdravstvenih radnika koji su diskriminisali svoje pacijente, pa čak i kolege koje rade sa pacijentima sa HIV-om.
HIV je hronična bolest koja danas u 21 veku ne utiče na životni vek.
Osoba koja redovno uzima terapiju, te dođe do nedetektibilne količine virusa u organizmu, ne mora da brine o tome da li će nekome preneti virus. Mogućnost za to je praktično svedena na nulu. To omogućava zdraviji seksualni život, te zdraviji život uopšte.

ŠIRITE LJUBAV I KORISTITE VREME DA SE EDUKUJETE I INFORMIŠETE.