Današnje društvo vas pritiska da uvek budete okruženi ljudima i da uvek imate neku pozivnicu da odete negde. Mnogobrojna populacija danas meri svoju vrednost brojem ljudi koji ih okružuju ili brojem reakcija koje dobijaju na socijalnim mrežama kroz like-ove, share-ove i komentare. Misle da osobe koje imaju na hiljade prijatelja ili pratioca na društvenim mrežama su daleko od usamljenosti.

“ALI, USAMLJENOST NE ZNAČI BITI SAM.”

Dok se mnogi plaše da ostanu sami, ja obožavam kada sam sam. Tada imam najveću inspiraciju za rad i uživam u raznim stvarima, kao što je pisanje, duge šetnje ulicama gde sakupljam svoje misli, zatim volim da odlazim u kafiće sam i posmatram ljude i njihove reakcije i kažem ne žurkama širom grada (uz nekoliko izuzetaka haha 😀 ). Ali čak i meni se dešavalo  da budem uvučen u sukob društvenog očekivanja. Hvatao sam sebe, češće nego što bih tada želeo da priznam, u ciklusu usamljenosti koji se pretvara u kritikovanje sebe zbog toga što sam sam.

Moje misli bi počinjale sa: “Trebalo bi da budem sa … u … ” , “Svi drugi su …”.

Izloženi smo medicinskim studijama koje često upozoravaju na izolaciju i usamljenost, uz napomenu da bi ove stvari mogle dovesti do bezbroj problema, uključujući i smrt.

Iako je utvrđeno da ljudska interakcija povećava nivo oksitocina, hormona sreće, trebamo li stalno biti društveni leptiri koji će non-stop leteti sa cveta na cvet?

“Ne. Potrebni su nam ljudi, ali isto tako nam je potrebno vreme da budemo sami.”

Meditacija, provođenje vremena sa kućnim ljubimcem ili izlazak u prirodu pokazali su da isto tako utiču na oksitocin. Sve je u mindsetu osobe i obrazloženju iza samoće. Usamljenost se može dogoditi i kada je osoba okružena morem ljudi, baš kao što se može dogoditi i kada je osoba sama. Ako ste sami ili se osećate usamljeno, nemojte se bičevati.

Štaviše, ako se osećate usamljeno čak i kada ste u blizini drugih, imam vesti za vas:

SVE JE U REDU SA VAMA!

Da li ste to dobro pročitali?

SVE   JE   U  REDU   SA   VAMA !

Osećaj usamljenosti je normalan i svakome se kad tad desi. Ali dodavanje krivice u miks sa usamljenosti je samodestruktivno. To sam sebi činio godinama, sve dok nisam shvatio da postoji put natrag ka razumevanju, da trebam biti prisutan sa sobom. Tek tada kada sam to shvatio mogao sam biti prisutan i sa drugima.

U danima kada se osećate usamljeno, najbolje je da postavite pitanja: Zašto se tako osećate? Šta vam nedostaje, što bi vas moglo podići?

Moji lekovi su tehnike disanja, meditacija, joga, dobar obrok (ili smejanje kada napravim užasan obrok 🤣), dobra knjiga, duge šetnje sa Ljubicom (moj pas). Zatim zovem prijatelje da se vidimo ili prihvatam njihov poziv, ali ne iz obaveze ili moranja već u istinskoj želji da se povežemo.

Da, itekako trebamo biti oko i sa drugim ljudima i znati raditi kao deo zajednice i društva, ali ako smo zarobljeni usamljenim i tužnim osećanjima, nećemo mnogo doprineti. Stoga radite na svom ličnom rastu i razvoju. Sloboda i izbor da nešto promenite su najveći darovi koje smo dobili rođenjem. Naučite da cenite vreme kada ste sami. Razbijte sve barijere. Igrajte uz omiljenu muziku u svojoj spavaćoj sobi. Idite u muzej umetnosti. Uživajte u TIŠINI.

“VOLITE SEBE! UŽIVAJTE U SOPSTVU!”

]Jednom kada budete u stanju da to uradite, videćete da ste sve spremni da istinski stupite u interakciju sa drugima na smislen način, a ne iz obaveze.

“Kada izgubimo dodir sa unutrašnjim spokojem, gubimo dodir sa samim sobom. Kada izgubimo dodira sa samim sobom, gubimo sebe u svetu. Naš unutrašnji osećaj sebe, ko smo, je neodvojivo od spokoja. Ekvivalent spoljašnjoj buci jeste unutrašnja buka mišljenja. Ekvivalent spoljašnjoj tišini jeste unutrašnja tišina. Kada god je oko nas tišina – treba da je slušamo. Obratite patnju na nju. Slušanjem tišine budi dimenziju spokoja unutar nas, jer kroz tišinu mi možemo postati tišina. Uvek kad istinski prihvatimo trenutak kao ono što on jeste – bez obzira na formu u kojoj se pojavljuje – zadobili smo tišinu, nalazimo se u miru.” Ekart Tol

Ako još niste sigurni šta vas hrani kada se osećate usamljeno, ponekad uzimanje nekoliko pažljivih udisaja može vam pomoći da odgovorite na ovo pitanje.

Predlažem da počnete sa tehnikama disanja. To će izbalansirati vašu energiju i dovesti vas kući – u sadašnji trenutak. Takođe vam predlažem da uradite bilo šta što će vas podsetiti ko ste i šta vas čini srećnim. Kreativni poduhvati, kao što su pisanje, slikanje ili preuređenje, mogu pomoći.

Jednom kada ste zaista kod kuće u svom telu, videćete da će vam se ceo svet otvoriti na nove načine. Možda je to malo putovanje, ali uveravam vas da je vredno toga. Kada ste u stanju sami pronaći pravo zadovoljstvo, pronašli ste prisutnost i kada to otkrijete nikada se više nećete osećati usamljeno.

“Sada znate šta stoji iza mojih reči ,,NISI SAM’’. Ukoliko i dalje ne znate, PUSTITE TIŠINU DA GOVORI.” “Šaljem ljubav. 💛”